adidas
lasta
dacapo
Kemoimpex
picerija-atos
Најава утакмица:
Резултати:
Клуб навијача:
КЛОНФЕРИ
СЛОБОДАН ГОРДИЋ - РИЦА

korac
Слободан Гордић - Рица рођен је 28. септембра 1937. године у Чачку. Прве кошаркашке кораке начинио је на тек саграђеном игралишту на Хаџи - Поповцу. Као и Кораћ, Гордић је у састав првог тима дошао из јуниорског састава. Изузетно разносврстан као играч, а духовит и помало детињаст по својој природи, Рица је одувек био миљеник како клубске дружине тако и љубимац београдске публике.

Успон му није био метеорски, али зато сталан и сигуран. Висок, складних покрета и лепа стила игре Гордић је освајао срца љубитеља кошарке у Београду тих 60-тих година, чинећи окосницу плаво-белог тима, нарочито када је напад био у питању. Имао је изузетно прецизан и уз то ненадан шут, онда када се одбрамбени играч најмање нада. Противници би после Гордицћевих акција остајали непокретни, изненађени неочекиваним шутом из немогуће позиције и, наравно, поготком. Сви ови квалитети нису промакли ни професору Аци Николићу, селектору југословенске репрезентације, па се Рица од 1958. године нашао у националном дресу где се задржао дуги низ година, учествујући у тријумфима репрезентације у Болоњи, Риму, Београду.

Дувовитост и лепршав дух увек су красили Рицу. Није била реткост да кад би се тим упутио на гостовање из Београда негде у иностранство, неко би у екипи добацио: „Рицо, ајде!“, и Гордић би започињао своју плејаду вицева који би се сатима, без престанка и понављања, уз сузе и смех присутних, ређали један за другим, све док екипа не би дошла на своју дестинацију.

Слободан Гордић - Рица у круговима пријатеља увек је важио за „вечитог гимназијалца“. Радило се о томе да је Рица могао све сем једне ствари - дружење са књигом. Ово се нарочито није допадало његовом оцу Жарку, иначе грађевинском инжењеру, који није желео да се његов син ослања само на спортске адуте. Трудећи се да сина упути мало и у интелектуалном правцу, Гордићев отац Жарко није презао ни од упада на саме тренинге првог тима.

„Био је то врућ летњи дан и поподневни тренинг је био у јеку.“ - присећа се тадашњи председник клуба Милорад Трговчевић - Шема. „Припремали смо се за неку важну утакмицу. Бора(Станковић) је водио тренинг, када се у једном тренутку на сред игралишта појавио Рицин отац. Био је јако љут и почео је да виче на Рицу. Бора је покушао да га смири али је он осуо и по Бори и по клубу, у афекту окривљујући их да његовог сина одвлаче од књиге. Бора је био на крај нерава тог дана па му није одћутао. Видео сам да ситуација измиче контроли па сам се сам умешао, извинио се Рицином оцу Жарку, објаснивши му да клуб нема такве намере, и да ћемо ми (клуб) платити професоре који ће Рици помоћи да савлада градиво у школи. Тако смо и учинили. Жарко је нашао професора, а клуб платио часове. Да бисмо се уверили да му син заиста похађа часове, Гордићев отац и ја смо отишли да обиђемо ову „допунску наставу“. Све је било регуларно на лицу места. Надахнути професор је у својој кући објашњавао Рици гимназијске појмове, док је овај са пажњом слушао. Задовољи добро обављеним послом, по изласку из професорове куће Рицин отац и ја смо се разишли. На путу до куће свратио сам на тренинг и на моје огромно запрепашћење на терену затекао Рицу. Имао је спреман одговор: „Шемо, па зар ти не знаш да кућа поред врата има и прозоре!?“. Сви смо се слатко насмејали.

После разлаза шампионског тима 1967. године Рица је заједно са Кораћем отишао на „печалбу“ у Белгију. Тамо је поред афирмације пронашао и љубав свог живота, где се скрасио и где дан данас живи. Али ипак сваке године, на путу до родног Чачка и летњиковца на Златибору, сврати до старих пријатеља у Београд, па прича о „плавим јунацима“, мешајући се са звуцима скадарлијске вечери, траје до касно у ноћ.
Табеле:
КЛС 2014 - 2015
Бр.ТимУПИБ
baner_desno
baner_desno
baner_desno