adidas
lasta
dacapo
Kemoimpex
picerija-atos
Најава утакмица:
Резултати:
Клуб навијача:
КЛОНФЕРИ
МИОДРАГ НИКОЛИЋ - СИЈА

korac
Рођен је 22. августа 1938. године у Београду, у скромној породици на Црвеном крсту, од оца Божидара и мајке Софије. Имао је старијег брата Ђорђа. Као дечак, Сија је гутао све ново што је тих послератних година стизало у Београд: први филмови, музика, спорт, фудбал, ривалство између Партизана и Звезде. Између осталог нарочито га је заинтересовала нова игра под обручима, коју је често посматрао шетајући међу зидинама Калемегдана. Често би тада застао и посматрао кошаркашке утакмице, маштајући да се и сам некада опроба у тој игри под обручима. Није ни сањао тада, да ће му се дечачки снови врло брзо испунити. Сија је тако маштао, али његови родитељи имали су за своје дечаке, желећи им боље сутра, друге планове. Наиме, они су приметили да им је млађи син музикалан. Пошто нису имали пара за клавир, малом Сији купили су виолину, и уплатили му музичку школу. Сваки дан младић би спаковао црну виолинску торбу, одлазио некуд, и враћао се после два сата на задовољство родитеља, који су га већ видели у препуној дворани Коларчевог Народног Универзитета, како се у својству прве виолине рукује са диригентом. Међутим, Николићеви родитељи су се запрепастили када су схватили да се у виолинској торби, уместо виолине, налазила испумпана кошаркашка лопта! Наиме, уместо у музичку школу Сија је одлазио на терене Радничког, где је уз „диригентску палицу“ Ранка Жеравице, Боривоја Ценића, Мите Рељина тренирао кошарку. Његови родитељи нису ни сањали да ће баш та „примитивна игра“, од њиховог сина начинити светски познату личност, да ће Сија, баш играјући кошарку, пунити дворане много веће од Коларчеве и учинити да се његови родитељи и цела нација њиме поносе. У Радничком Николић остаје све до 1957. године. На терене тадашњег БСК-а први пут га је довео један од твораца југословенске кошарке, покојни професор Раша Шапер. Тада је почела блистава каријера Миодрага Николића. Те године се БСК вратио из Српске лиге, и одмах, са Николићем, забележио значајан пласман, завршивши на трећем месту најелитнијег државног такмичења.

О тој години Николић каже:,,Претежно смо сви били из сиромашних породица. Велико другарство брисало је све границе. Живели смо и тренирали сложни као браћа у сиромашном клубу. Уместо тушева, користили смо огромно лимено буре које је водом редово пунио наш легендарни економ Милан Обрадовић-Баџа. У првенству смо чекали наших пет минута. Они су брзо дошли-1958. године. Освојили смо титулу шампиона са само два пораза у сезони. Са феноменалним Кораћем, Гордићем, Трајком и Богомиром Рајковићем, Лучићем били смо права напаст за све... Почели смо да постижемо прве „стотке“. Победили смо Олимпију са 105:67, Задар 111:84, 100:82. Биле су то сензације за све друге осим за нас. Кренули смо у Европу!“- са поносом прича Николић.

Николићеве игре те године бивају запажене па стиже први позив од државне репрезентације, за коју Сија дебитује као деветнаестогодишњак исте године играјући на првом од своја четири европска шампионата. Са Ћосићем, Кораћем, Данеуом, Скансијем, Трајковићем и друговима, Николић је освојио два сребра, европско 61 и светско 63, као и једну европску бронзу 1963.

Николићева играчка каријера завршила се прерано, 1965.године, када је Николић доживео тешку повреду ноге у хали III Београдског сајма, играјући утакмицу против Љубљанске Олимпије, у оквиру зимске лиге. Ова повреда спречила је Николића да буде у саставу екипе која је већ следећег дана требало да путује у Мадрид и тамо, у оквиру Купа шампиона, изађе на мегдан прваку Шпаније. Овенчан славом, због повреде ускраћен за коју сезону више у дресу клуба и репрезентације, Николић је каријеру наставио као професионалац у Турској (Измир, Истамбул), да би се затим посветио тренерском позиву, седећи, најчешће, на клупи националних селекција земаља са Арабијског полуострва (Катар, Бахреин, Кувајт).

Миодраг Николић-Сија остаће упамћен као један од пионира југословенске кошарке, играч који је међу првима на овим просторима правилно изводио скок-шут, кошаркаш који је својом виртуозношћу и елеганцијом превазишао многе своје савременике, човек чији је допринос зачецима југословенске кошарке немерљив.
Табеле:
КЛС 2014 - 2015
Бр.ТимУПИБ
baner_desno
baner_desno
baner_desno